Форензичко рачуноводство у борби против финансијских превара и корупције
Београд, 7. i 8. јун 2024. године
Финансијски криминал показује тенденцију сталног раста, како у глобалним оквирима, тако и у земљама попут Србије. Штете су огромне за појединце, организације и националне економије, а изазови све већи како за јавни сектор, тако и за корпорације. Починиоци могу бити унутар организације, од запослених, преко нижих и средњих нивоа менаџмента, па све до највиших руководилаца, али и ван ње, попут хакера, припадника организованих криминалних група, добављача, потрошача… Процене негативних ефеката финансијских превара се разликују, на глобалним нивоу се често говори о милијардама долара годишње, међутим преваре није лако открити, те су губици у стварности много већи. Све учесталије отварање предузећа и изложеност новим формама превара, примена нових дигиталних технологија, децентрализација операција, рад и куповина „од куће“, угрожене вредности и криза морала у друштву, пословна етика у организацијама, саучесништво интерних и екстерних починилаца, недовољно знања из области форензичког рачуноводства и много других разлога утицали су на потребу да се изналазе нови начини, технике и модалитети борбе против финансијских превара и корупције.
Управо су то били главни разлози да се, 7. и 8. јуна на Економском факултету Универзитета у Београду, на првој конференцији из области форензичког рачуноводства под називом „Перспективе развоја форензичко-рачуноводствених капацитета: Изазови за јавни и корпоративни сектор”, окупе водећи експерти, истраживачи, практичари и представници релевантних органа и институција из Србије и околних земаља, како би разменили искуства и знања из те области.
Првом дану Конференције присуствовало је око 100 учесника и гостију: аутора радова и панелиста, представника Амбасаде Сједињених Америчких Држава, као и учесника из Народне банке Србије, Министарства унутрашњих послова, Јавног тужилаштва и многих других органа и организација из приватног и јавног сектора.
Конференцију је отворила Проф. др Жаклина Стојановић, деканица Економског факултета, која је поздравила све присутне госте и учеснике, нагласивши традицију Факултета, као и спремност да као институција од интегритета иде у корак са потребама привреде и друштва. У том смислу је навела као значајан корак управо акредитовање првог специјализованог мастер програма из области форензичког рачуноводства, захваливши се на помоћи и подршци Амбасади Сједињених Америчких Држава и INL-u. Истакла је да ће Економски факултет Универзитета у Београду и убудуће подржавати конференције и различите видове едукације на тему форензичког рачуноводства.
Господин Џон Гинкел, заменик амбасадора САД, истакао је посвећеност Владе Сједињених Америчких Држава борби против финансијских превара и корупција, а у сврху успостављања владавине права. У том смислу је преко Бироа за међународну борбу против наркотика и спровођење закона (Bureau of International Narcotics and Law Enforcement Affairs – INL), инициран и финансијски подржан и пројекат „Изградња форензичко-рачуноводствених капацитета у Србији“ (Building Forensic Accounting Capacity in Serbia), који реализује Економски факултет Универзитета у Београду. Господин Гинкел се захвалио учесницима Конференције на посвећености и великом доприносу који, делећи знања, искуства и најбоље праксе, дају у борби против финансијских превара и корупције, подижући ниво свести и компетенција институционалним и другим стејкхолдерима.
На крају уводног дела обратио се Проф. др Дејан Малинић, руководилац Пројекта и Председник Програмског одбора Конференције. Професор је истакао значај форензичког рачуноводства и развијања посебних знања и вештина које ће омогућити да се институције и предузећа успешније боре са ризицима и изазовима финансијских превара и корупције. Све присутне је упутио у постигнуте резултате Пројекта, нарочито истакавши да ће ускоро прва генерација полазника мастер курса „Форензичко рачуноводство“ са успехом завршити студије, извођене по најсавременијим светским програмима, начинима рада и са светски најрелевантнијом стручном литературом. Преко 50% полазника је из јавног сектора, што даје посебан импулс институционалној борби против финансијских превара и корупција. На крају је истакао задовољство тиме што је велики број академских истраживача уложио напор и своје потенцијале да допринесе развоју нове, динамичне и специјализоване области форензичког рачуноводства, слањем својих научних радова, од којих је 20, након двоструких анонимних рецензија, ушло у Зборник радова. Уједно се захвалио свим стејкхолдерима, који су помогли и подржали Конференцију и Пројекат, а нарочито Амбасади Сједињених Америчких Држава и INL-u.
У наставку су сви присутни са посебном пажњом саслушали уводна предавања уважених гошћи из Хрватске, Проф. др Тине Вуко, са Економског факултета Универзитета у Сплиту и Др Тене Прелец из Центра за напредне студије Југоисточне Европе Универзитета у Ријеци.
Професорка Вуко се фокусирала на финансијске преваре и приказала најновије резултате истраживања и процене, како на глобалном нивоу, тако посебно у Хрватској. Истакла је да су истраживања спроведена међу менаџерима из различитих сектора указала да су у Хрватској, на годишњем нивоу, процењени губици због преварних активности на нивоу од 13% прихода, а средња вредност губитка је око 100 000 евра. Већи део превара везан је за приватни сектор, углавном су интерног карактера и почињене од особа које дуго раде у организацији и најчешће имају и саучеснике. Стога је у наставку предавања истакла важност истраживања превара и форензичког рачуноводства као професије.
Др Прелец је обрадила тему корупције и последица које она има по друштво у целини, посебно се фокусирајући на њен међународни и глобални аспект. Истакла је да углавном методе мерења подразумевају истраживање перцепција, али таква методологија се суочава са доста проблема. Према тако спроведеним истраживањима је код неразвијенијих и сиромашнијих земаља корупција на знатно вишем нивоу од развијених земаља. Међутим, ако се дубље зађе у анализу и конкретне податке (колико новца уђе или изађе из земље сумњивим каналима), може се констатовати да се корупција не одвија само у оквиру тих неразвијених и земаља у развоју, већ најчешће уз подршку предузећа и појединаца из најразвијенијих земаља. Стога је проблем корупције транснационални.
Након краће паузе, најактуелније теме су разматране у оквиру четири специјализована панела, уз учешће великог броја панелиста из Србије и окружења.
Први панел је у фокусу имао форензичко-рачуноводствене изазове у детектовању превара. У том контексту разматрани су како различити облици превара, тако и начини да се исте открију, напредном аналитиком. Представљени су и резултати истраживања перцепције запослених и менаџера у Србији.
Други панел је био усмерен на форензичко рачуноводство и ефикасност јавних институција, те су разматране коруптивне праксе у различитим фазама процеса јавних набавки, прање новца из пореске утаје, улога финансијске полиције и утицаји система за спречавање прања новца на банкарско пословање. Посебно је било занимљиво и корисно чути искуства из Северне Македоније.
На трећем панелу дискутовало се о дометима ревизије у откривању превара. Разматрани су улога и значај форензичких рачуновођа, нарочито за институције, затим могућности примене вештачке интелигенције у унапређењу форензичких капацитета ревизије, перцепције и пракса државних ревизора, као и усклађеност образовног система и тржишта рада када је у питању област форензичког рачуноводства. Искуства земаља из окружења, пре свега из Црне Горе и Северне Македоније, помогла су да се стекне бољи увид у развој форензичког рачуноводства у читавом региону.
Кључна подручја превара у консолидованом финансијском извештавању, значај стандарда ISO 27001 у управљању ризиком од преваре у банкарству, форензички изазови у процесу вредновања предузећа и побољшање ефикасности тестова форензичке аналитике, само су неке од тема четвртог панела под називом: „Специфична подручја корпоративних превара“. Значај информационе безбедности у истрагама финансијских превара и криминала и разматрање утицаја форензичког рачуноводства на квалитет процене вредности предузећа, заокружили су дискусију у том панелу.
Други дан Конференције, субота 8. јуни, био је намењен за Case study challenge за студенте, уз учешће седам тимова. Тимови су решавали постављени проблем од стране консултантске куће Ernst & Yоung, који је на почетку догађаја још једном детаљно представила Милена Вермезовић Петровић.
Своје анализе и предлоге како да се открију финансијске преваре и корупција, те како да се систем у будућности поправи у хипотетичкој IT фирми, чланови тимова излагали су пред стручним жиријем. Учесници догађаја Case study challenge дошли су како из редова прве генерације студената мастер академског програма “Форензичко рачуноводство“, тако и са треће и четврте године основних студија модула „Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање“.
Аналитичност, посвећеност, употреба форензичке логике размишљања, коришћење напредних метода и техника истраживања превара, али и добре презентационе вештине, само су неке од карактеристика показаних током припреме, излагања и дискусија предлога решења. Case study challenge је био прилика да студенти покажу шта су до сада научили, нарочито на специјализованом мастер програму, али и генерално да и на самом догађају, радећи на кејсу осмишљеном од стране ЕY професионалаца, слушајући предлоге тимова и коментаре чланова жирија и професора, науче нешто ново и још дубље уђу у свет форензичког рачуноводства.
Жири је констатовао да су сви тимови исказали одлично разумевање проблематике, а као „прве међу једнакима“ изабрали су два тима, по један са мастер програма „Форензичко рачуноводство“, и са модула „Рачуноводство, ревизија и финансијско управљање“. Победнички тимови су добили пригодне награде. За тим са основних студија то је обављање праксе у ЕY, а за тим који су чинили полазници мастер модула, похађање бесплатних иновационих курсева у Центру за форензичко рачуноводство Економског факултета Универзитета у Београду. Проглашењем најбољих решења примера у оквиру Case study challenge, завршен је други радни дан Конференције. Сви учесници су дружење наставили на коктелу, размењујући идеје и повезујући још чвршће заједницу форензичког рачуноводства.
Велики број заинтересованих слушалаца, занимљиве и корисне дискусије, предочена искуства из различитих сектора и са различитих подручја, посвећен рад студената на решавању проблема из пословне праксе и остале активности на пољу промовисања идеја владавине права и борбе против финансијских превара и корупција, помогли су да се оствари кључни циљ окупљања академске и пословне јавности и креаторе политика, а то је да се подигне ниво знања, сарадње и умрежавања стручњака из области форензичког рачуноводства.
